Majorka Plaže i znamenitosti
Majorka iz našeg ugla
Septembarski dan, kao i svaki drugi, mestimičmno oblačan. Polazimo na Majorku iz Beograda, udaljenu avionom oko 2 sata i 20 minuta. Po dolasku na aerodrom uzimamo naš prtljag i krećemo ka izlazu. Prvi utisak kad napustite aerodromsku zgradu jeste prelep pogled na bezbroj palmi kojim je aerodrom okružen i sam osećaj da smo na Majorci!
Pošto smo došli u večernjim satima uzimamo taksi, koji je ovde besprekorno organizovan. Kao i svi taksiji na aerodromu, cena ume da bude veća, ali orjentacija je oko 1e km. Na osnovu toga smo i platili oko 25 eura do mesta Magaluf. Putevi su izuzetni uredjeni i dobro obeleženi. Po dolasku u hotel smeštamo se i već smo oduševljeni pogledom sa terase na bazen. More je udaljeno oko 450m od hotela Don Juan 3*. Pošto je bilo kasno veče odlazimo na večeru i odlučujemo da odmorimo i da sutra krenemo u pohod na Majorku.
MAGALUF
Rešili smo da prvi dan provedemo u Magalufu, gradu koji živi 24/7. Odličan je kako za mlade, tako i za starije.
Dugačka peščana plaža, šetaliste pored mora i naravno palme, visoke preko 10m, čine ovu plazu zamiljivom. More je čisto sa povremenim talasima u popodnevnim satima. Na plaži postoje tuš kabine za presvlačenje i naravno ležaljke i suncobrani. Komplet od 2 ležaljke i sunconbran koštaju od 12 -15 eura po danu. Takođe, ima dosta slobodnog mesta gde sami možete postaviti Vaš peškir i podjedanako uživati. Piće, kao i fast food hrana, dostupni su u marketima tik uz plažu. Dan smo proveli na plaži u potpunom relaksu.
Predveče rešavamo da krenemo put mesta Valdemose koja se nalazi nekih 35min vožnje kolima od Magalufa. Selo Valdemosa, u planinskom delu Majorke na dvadesetak kilometara od Palme, poznato je po Kartuzijanskom samostanu osnovanom 1339. godine. Šest vekova kasnije, 1839. godine, ovde su zimu proveli Žorž Sand i Frederik Šopen. Čitava Valdemosa je u znaku čuvene književnice i slavnog kompozitora.
Selo je ostavilo na nas potpuni utisak koji se teško može opisati rečima ili slikama. Prelepi uredjen park, manastir, kao i uske ulice popločane kamenom. U ovom selu kao da je vreme stalo. Slobodno možemo reći da je ovo mesto za zaljubljene i romantike.
Nakon sela u kome je ostao deo nas, odlazimo na prelepi vidikovac udaljen nekih 10-ak km severno od Valdemose.
Pogled koji puca na pučinu i beskrajno more nikog neće ostati ravnodušnim. Parking na kome smo se parkirali je prepun automobila. Cena auta koji smo iznajmili po danu se kreće od 25 do 35 eura. Zalazak sunca na ovom mestu je prosto čaroban i neobjašnjiv. Sat vremena pred zalazak kafić se ispuni do poslednjeg mesta. Sunce ovde zaranja u beskrajno more, pa time ne čudi što se mnogi momci odlučuju da baš ovde zaprose svoje izabranice. Takođe, na vidikovcu se često održavaju i sama venčanja. Postoji i restoran sa autetičnom španskom hranom, kao i bar koji služi samo piće.
Isto mesto drugo vreme snimanja…očaravajuće svakako.
Sledeće mesto koje smo posetili nalazi se na krajnjem severu ostrva i dobro je povezan auto putem. Port Alcudia je stari grad koji je opasan kamenim zidom po kojem se može prošetati i uživati u pogledu. Stare ulice i katedrala upotpunjuju ceo doživljaj ovog živopisnog mesta. U mestu postoji i arena gde se još uvek u tajnosti održavaju koride koje su u većini mesta zabranjene.
U blizini starog dela se nastavlja novi deo, Alcudia, mesto gde se prostire lepa široka peščana plaža. Hoteli su u samom srcu mesta, nalaze se tik do plaže i predstavljaju pravo mesto za porodičan odmor.
Nakon obilaska ove plaže Majorke produžavamo nekih par km od Alcudie i prolazimo pored jednog močvarnog dela koji se prostire na nekih par km duž puta… Ovde se nalaze mnogi luksuzni hoteli raznih poznatih lanca, poput Iberostara. Prelepa plaža na koju izlaze ovi hoteli zove se De muro. Plaža je jednim delom divlja, drugim delom uredjena. Beli puderast pesak i postepen ulazak u more sa talasima koji nisu veliki prosto mame da se poigrate sa njima.
Kad smo se vratili rešavamo da malo odmorimo i uputimo se do obližnog mesta Port Portals, kojeg pored pored Palme svakako treba videti. Grad je poznat po najlepšoj marini. Mesto u kome se okuplja džet-set sa očaravajućim jahtama i jedrilicama svake godine. Kako se priča, ovo mesto svake godine dolazi da poseti i španski kralj Huan Karlos. Porto Portals me je valjda zbog marine, jahti, publike i jedne nonšalantne i potpuno opuštene atmosfere neodoljivo podsetio na Sen Trope. Ovde slike govore više od reči. Luksuz se vidi na svakom koraku, od jahti i automobila koji su parkirani ispred, do vlasnika koji se zabavljaju na njima, uz muziku i neizbežno vino i šampanjac. I tako završismo još jedan dan puni utisaka iz prelepe marine.
Pošto smo se dobro naspavali krećemo u još jednu avanturu. Dolazimo u mesto Santa Ponca, udaljenu oko 10km od Magalufa. Plaža je ovičena prirodnom hladovinom i borovima starim preko 50 godina. Park sa palmama uz plažu je toliko lep da prosto mami uzdahe, dok Vam miris bora pruža potupni relaks. Jedna od spečifičnosti parka jeste da je stanište egzotičnih velikih papagaja koji svojim crvrkutom mame pažnju turista. Vrlo često ćete primetiti kako ljudi gledaju u krošnje drveća ne bi li ih videli i uslikali. Plaža je peščana i široka. Delom uredjena, delom slobodna. Mesto je lepo i uredno, sa nekih 30-ak hotela.
Ovde smo boravili par sati i krenuli dalje do mesta ili uvale Cala .
Uvala ili plaža Camp de mar je manje mesto sa par velikih hotela koji se nalaze na samoj plaži koja je peščana sa tvrdim nabijenim peskom. Nije velika, ali specificna je po tome što se na se sredini plaže ili uvale nalazi malo ostrvo sa prelepim restoranom povezanim mostićem sa obalom. Ovde smo hteli da ručamo, ali pošto se traži mesto više, odustali smo od čekanja.
U blizini se nalazi luka Port Andraxt gde smo se uputili nakon nekog vremena. Šetalište uz samu luku je puno kafića i restorana tik uz more.
Zapalo nam je za oko da su parkirani veliki ribarski brodovi za izlovljavanje ribe. Malo smo prošetali i nastavili naše putešestvije do Cale Dei. Prošli smo kroz planinsko selo Dei i tražili tablu koja će nas odvesti do uvale koje su nam meštani preporučili da posetimo. Uvidevši da je gužva, parkirali smo dosta daleko, pa smo put do skrivene uvale nastavili pešaka. Parking je u većini uvala besplatan, ali postoje mesta i gde se plaća. Zapravo, postoje automati za plaćanje parkinga kod kojih morate uneti registraciju automobila i naravno ubaciti novac. Trake obeležene plavom bojom se plaćaju, a bele trake su besplatne. Uvala ima i dva restorana. Jedan je na samoj obali, a drugi na litici sa koje se pruža predivan pogled na jahte koje su parkirali vlasnici koji su došli da uživaju u specijalitetima restorana, svežoj morskoj ribi.
Kada već spominjemo kuhinju, ovde smo probali njihovo poznato predjelo Tapas. Predjelo je sadržano od ajolija, namaza sličnom našem majonezu, sa tim što ima belog luka, maslina i njihovog domaćeg hleba. Ovde smo završili naš dan i vratili se u hotel. Još jedan septembarski dan je pred nama, mapa je u rukama i planira se ruta za novi dan.
Odlazimo do grada Porto Cristo. Dolazimo oko 10h. Trebao nam je sat vožnje. Parkirali smo u jednoj uličici u blizini plaže i spustili se direktno na plažu i luku. Kada smo se našli na trgu, uvidjamo da se održava neko dešavanje. Posle nekog vremena provedenog na peščanoj plaži, rešavamo da prošetamo do trga i pijace gde uvidjamo da se prodaju lokalni prozvodi: med, suhomesnati proizvodi, voće, povrće, suveniri pravljeni u domaćoj radinosti itd...
Produžili smo dalje do Cale Sa Nau. To je manja uvala neobičnog oblika. Kristalno čisto more, stene, zelenilo, jahte i jedrilice upotpunjuju uvalu. U pozadini se nalazi bar-restoran gde možete popiti hladno piće ili pojesti ribu tapas. Ovde smo tog dana proveli najviše vremena. Nije bilo gužve na plaži i osećao se mir.
Sledeća uvala koju smo posetili je Cala Ferera. Nju smo zapamtili po prodavcu voća koji je prodavao iz kolica i zabavljao kupce svojom spretnošću nožem pri čišćenju lubenice, ananasa, kokosa… Kolima smo sišli da same plaže. U uvali postoji više hotela, ali su dva locirana sa desne strane uz samu liticu.
Sledeća uvalica je Cala Santanyi. Parking se nalazi tik uz plažu. Hoteli su na samoj plaži i deli ih samo par koraka do mora. Uređena je peščana plaža sa liticama sa strane. Mnoge plaže na istočnoj strani ostrva su slične, a opet svaka za sebe posebna priča. Voda je kristalno čista, takođe sa borovima i neizbežnim palmama u pozadini.
Po povratku rešavamo da svratimo do prelepe uvale Figuera u obliku slova Y, koje se tako vidi i na mapi. Uz samu liticu je prelepo šetaliste i tačno obeležena mesta gde se mogu napraviti lepe fotografije. Ovde se nismo dugo zadržavali pošto nam je već bilo dosta za taj dan.
Rešili smo da ne žurimo narednog jutra nego da natanane doručkujemo i lagano krenemo u dalje putešestvije po ostrvu. Plan za danas je bio obilazak dve plaže okružene stenama. Krećemo. Prva plaža na koju smo kročili je plaža Campos.
Sam prilaz ovim plažama bio je intersantan jer parking prostor počinje dobrih 2km, a možda i više. Parking se plaća kao što sam napomenuo preko automata. Dočekalo nas je vetrovito vreme sa talasima. More je izuzetno lepo, a pesak bele boje. Baš zbog tih talasa nismo rešili da boravimo na njoj, već smo nastavili do plaze Es Trenc koja je pešački udaljena oko 800m od Camposa.
Es Trenc je lepo uredjena plaža sa suncobranima i ležaljkama. Dugačka sigurno preko 1,5 km. U pozadini plaže su barovi koji su prekriveni prirodnim materijalima, kao i suncobrani od lišca palmi. Sam doživljaj je prelep. I ovde je bilo talasa, vreme se počelo mutiti, ali ipak rešavamo da ovde provedemo neko vreme. U moru ima crne trave. Kasnije saznajemo da su to alge koje more izbacuje. Ovo je izuzetna plaža kada nema vetra i kad je more mirno. Videli smo slike bez talasa i vetra i odmah je i utisak drugačiji. Ali dobro, mi smo i ovako uživali u ostatku dana.
Pošto smo bili smešteni u blizini mesta El arenal i Can Pastille ostavili smo da ih vidimo i obidjemo u jednom danu. Ova dva mesta su povezana šetalistem i biciklističkom stazom. Bus ide uz obalu i povezuje se sa gradom Palma. Mesta su idelana jer se nalaze na svega par km od centra Palme pa se lako prevezete do istog.
El arenal posećuju uglavnom nemački gosti. Većina plaža je peščana sa tvrdim nabijenim peskom, sa dugačkim plićakom koji zna da bude i do 300m od samog ulaska. U pozadini plaže su palme, šetalište i mnoštvo restorana, fast food-a i marketa gde možete kupiti povoljno piće i hranu. Ono šta nam je zapalo za oko u marketima jeste da Vam nude kofice sa ledom u koju kupite neke njihove ponudjene pakete, tipa 10 piva po 15 eura, Smirnof ice 10 komada po 23 eura ili Brezers 10 komada po 25 eura i tako nekih 10-ak kombinacija. Vrlo često ćete videti to na plaži. Ovde ima jako puno hotela u ponudi. Mesto je malo na uzvišenju, hoteli su udaljeni od plaže i do 500-600m. Živo je, puno zabave, diskoteka i kafića. Prvenstveno je preporučljivo mladima.
Can Pastilla predstavlja opušteniju varijantu. Nije mesto za penzionere, uglavnom je za porodice. Pesak je mnogo finiji i nije nabijen kao u El Arenalu. Ulazak u more je postepen, bez dugog plićaka. Ovde smo rešili da ručamo. Picu smo platili 6,5 eura po osobi koja je možda dovoljna i za dvoje. Pivo i koka kola su oko 3,5 eura, dok su kokteli od 8 eura pa na gore. Ovo je proporuka za porodice i parove koji baš i ne vole gužvu kao što je u Magalufu ili El Arenalu.
Grad Palma je priča za sebe. Predivna katedrala sa pogledom na luku i jezero sa gejzirom čini poseban doživljaj koji se teško može opisati. Impozantna gradjevina, katedrala La Seu, je jedna od najvećih katedrala na svetu. Dugačka je 121, a široka 55 metara. Izgrađena je u negotskom stilu u 14. veku od strane Jaime II. Impresivan zvonik sastoji se od 9 zvona. Najpoznatije je “N’Eloi”, sa dužinom od 2 metra u prečniku i težinom od 5700 kg. Katedralom se ističe i Portal Mirada – remek delo iz doba gotike nastalo u periodu izmedju 1389 – 1401 godine. Ovo je ujedno i najstariji deo katedrale. Cena ulaznice iznosi 4 EUR, dok je za decu uzrasta do 10 godina ulaz besplatan.
Pešacko razgledanje započinjemo upravo odavde i krećemo se uskim ulicama ka trgu Placa Cort u čijem centralnom delu je drvo masline, navodno stare preko 1.000 godina. U centralnom delu su uglavnom muzeji. Palma ima bulevar La Rambla koji podseća na mnogo poznatiju La Ramblu u Barseloni. Prođite pored tezgi sa cvećem i uživajte u prizoru platana kojim je natkriven bulevar. Skupe prodavnice poput Loewe i Hugo Boss nižu se ulicom Passeig des Born. Parfimerije i butici su na svakom koraku. Takodje i prodavnice home made proizvoda, poznate španske pršute, pite i svega ostalog. Mesta za parking ima uglavnom u parking garažama.
Majorka je simbol turizma. Prvi čarter avion ovde je sleteo 1950. godine i od tada je ovo ostrvo uspelo da postane jedno od najtraženijih turističkih destinacija. Danas Majorku poseti više od 10 miliona turista godišnje. Sve u svemu Majorka je ostavila dubok pečat u našem srcu i mesto je koje ćemo sigurno posetiti još koji put. Najveći utisak na nas ostavio je prelepi zalazak sunca na Sa Foradadi, kao i mesto Valldemosa. Nadam se da ćete na Majorci bar približno uživati kao i mi kada se odlučite za odlazak.
Krenite odmah u pohod na Majorku klikom na link :MAJORKA 2018
Sve slike i videi autorsko su pravo Euforije Travel i svaka njihova zloupotreba je zabranjena i biće kažnjena.
